gototopgototop
О нама Štampa


ОСНОВНИ РАЗЛОЗИ ЗА ОСНИВАЊЕ

УДРУЖЕЊА

 

Укидањем  фондова за социјалну заштиту, чије је функције преузело ново-формирано Министарство за рад, борачка и социјална питања, и ступањем на снагу Закона о социјалној заштити и обезбеђењу социјалне сигурности грађана 1991. године, узроковане су неке негативне последице у односу на развој и унапређење стучног, аналитичко-информативног и научно-истраживачког рада у области социјалне заштите, социјалне политике и, посебно, стручног социјалног рада. Поменутим Законом, укинути су Заводи за изучавање социјалних проблема у Београду, Новом Саду и Приштини, као и могућност да се послови надзора над стручним радом и пружања стручне помоћи радницима и установама социјалне заштите могу поверити Институту за социјалну политику. Када се зна да су те функције деценијама садржавале око 85% укупних послова Института, онда је, одузимањем ових послова, озбиљно доведено у питање његово даље опстојање, и, коначно, довело до његовог тихог гашења. Годинама је фаворизован административно-правни поступак и управни надзор; престало се са неким видовима перманентног стручног усавршавања радника у области социјалне и породично-правне заштите, путем семинара, саветовања и сл. Престао је да излази часопис „Социјална политика и социјални рад", као једини часопис за теорију и праксу у овој области у Републици Србији. Нису додељиване Републичке награде за посебан допринос развоју и унапређењу социјалне заштите и добровољног социјално-хуманитарног рада у Републици Србији, кој је Републички фонд за социјалну заштиту установио још 1967 године. Све више се смањивао број студената који су уписивали и завршавали студије за социјлне раднике, итд.

Све ово, по оцени једног броја стручних радника запослених у установама социјалне заштите, условило је стагнацију стручног социјалног рада и дефицитарност професије социјалних радника. Констатовано је и неповољно стање укупног статуса стручних радника запослених у области социјалне и породично-правне заштите, неадекватно вредновање њиховог рада и непостојање готово никаквих могућности за њихово напредовање у служби и у струци.

Полазећи од предњих оцена и констатација, покренута је иницијатива за одржавање општег Сабора свих стручних радника запослених у установама социјалне заштите Републике Србије.

 

 

ПРВИ САБОР,

закључци које је усвојио

и основни програмски задаци Удружења утврђени Статутом

 

Први општи Сабор стручних радника социјалне заштите одржан је 3. и 4. новембра 1994. године у Аранђеловцу. На предлог, унапред изабране Комисије мултидисциплинарног састава, Сабор је усвојио следеће

З а к љ у ч к е:

 

1. Подржана је иницијатива за оснивање Удружења стручних радника социјалне заштите Републике Србије, са седиштем у Београду;

2. Дата је пуна подршка захтеву да се обезбеде средства и створе могућности за наставак излажења часописа „Социјална политика и социјални рад";

3. Прихваћен је предлог за доношење нове Одлуке о уста-новљавању Републичке награде за област социјалне заштите;

4. Исказана је потреба да се обезбеди већи број при упису редовних и ванредних студената на Смеру за социјални рад и социјалну политику при Факултету политичких наука у Београду;

5. Подржана је иницијатива да се предложи законско уређење напредовања у струци и служби стручних радника у социјалној заштити, увођењем звања „Самостални стручни сарадник", „Саветник" и сл.;

6. Потребно је покренути иницијативу за законско уређење увођења стручног социјалног рада у подручјима и областима где то до сада није учињено, и настојати да се већ донети прописи у овом смислу за здравство, образовање и пред-школско васпитање, потпуније реализују у пракси;

7. Да се обнове иницијативе за бенефицирање неких радних места и послова у социјалној заштити;

8. Предложити да се Програм рада удружења уврсти у ред организација од тзв. значаја за Републику, чији се програми или делови програма и активности финансирају из буџета Републике или из средстава од игара на срећу.


Другог дана рада Сабор је изабрао Скупштину удружења која је на својој Првој седници одржаној 5. новембра 1994. године: усвојила Пословник о раду и Привремену Статутарну одлуку, и изабрала: председника Скупштине, Заменика председника, Председништво, Надзорни одбор и Секретара Скупштине. На својој Другој седници, одржаној 13. марта 1965. године у Београду, Скупштина јеусвојила: Статут, Одлуку о установљењу друштвеног признања за ванредне доприносе развоју и унапређењу социјалне заштите у Републици Србији; и Правилник о додељивању Републичких награда, изабрана је Комисија за доделу Републичке награде и њен председник. На истој седници, Скупштина је донела и Одлуку о висини годишњег чланског улога установа социјалне заштите.



ИЗ АРХИВЕ
  • Први Председник Председништва Удружења био је Драган Дугалић, директор ЦСР Краљево
  • Први Председник Скупштине Удружења био је Митар Кресић, директор ГЦ Нови Сад
  • Први заменик Председника Скупштине Удружења био је Љубомир Пејаковић, директор ГЦСР Београд
  • Први Секретар Удружења био  је Др Томислав Крговић
  • Први Председник Комисије за доделу Републичке награде био је Радуле Перовић, директор ЦСР Смедерево
  • Прва Председница Секције здравствених радника са седиштем у Крушевцу била је Стојановић Драгана, главна сестра ГЦ Крушевац
  • Први Председник Секције правника са седиштем у Крагујевцу био је Драгојловић Драгиша, директор ЦСР Крагујевац
  • Први Председник Секције социјалних радника са седиштем у Београду био је Чуровић Миленко, директор Дома“Сремчица“у Београду
  • Први Председник Секције педагога са седиштем у Новом Саду био је Савески Зоран, ЦСР Нови Сад
  • Прва Председница Секције психолога са седиштем у Београду била је Мр Лидија Козарчанин, ГЦСР Београд
  • Први Председник Секције социолога са седиштем у Приштини био је Сагдати Шанија, Дом за старе Приштина
 

Издвајамо

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner